Ljubomomora kao emocija kod dece je vrlo česta. Deca reaguju iskrenije i otvorenije od odraslih kada je u pitanju ispoljavanje emocija, pa samim tim i ljubomore.

Jedna od  najčešćih situacija koje izaziva dečiju  ljubomoru je rođenje novog deteta u porodici. Pažnja i briga se  sada  posvećuju  i mlađem bratu ili sestri,  pa  se starije  oseća ugroženim.  Međutim, ljubomora je u ovom slučaju  manja  ukoliko  se  deca  pripremaju za dolazak bebe. Ovde  je velika uloga roditelja jer moraju  pronaći  najbolji način za pripremu starijeg deteta. Prvo ga moraju  ubediti da to  ništa neće umanjiti njihova osećanja  prema  njemu i da majčin boravak u bolnici nikako ne doživi kao napuštanje. Ovde bi njegov otac mogao da ima veliku ulogu.

Kada se majka i beba vrate iz porodilišta važno je da starije dete bude uključeno u aktivnosti oko novorođenčeta: da učestvuje u presvlačenju,  kupanju, da prisustvuje hranjenju, itd. Uprkos  svemu što su  učinili, ljubomore  će biti  i  to roditelje  ne treba da  plaši i zabrinjava.

Najljubomornija su deca između druge i pete godine, dok starija deca lakše prihvataju ovaj događaj. Što je veća razlika u godinama među decom, ljubomora je  sve manja. Tada mlađe dete može  biti zanimljivo starijem, pa se čak može javiti i neka vrsta zaštitničke uloge ako su u pitanju dečaci i osećanje materinstva kod devojčica. Mlađe dete je u nešto povoljnijem položaju jer se od rođenja navikava na deobu i usaglašavanje ali i ono može biti  ljubomorno na  starije dete zbog većih prava koje se njemu priznaju. Rođenje trećeg deteta, po  pravilu smanjuje  rivalstvo i  ljubomoru,  pa prvo i drugo dete počinju boje da sarađuju.